Objektivizam

„Moju filozofiju, u osnovi, čini ideja o čoveku kao herojskom biću, kojem je ostvarenje sopstvene sreće cilj u životu, pri čemu su produktivna ostvarenja najplemenitija delatnost kojom može da se bavi, a razum jedini apsolut.”

Iz apendiksa Pobunjenog Atlasa

Šta je Objektivizam? Objektivizam je ime filozofije čija je začetnica Ajn Rend. Ona ju je opisala kao „filozofiju za život na zemlji” – filozofiju koja u sebi sadrži jasne smernice za život pojedinca.

Prvi element filozofije objektivizma je njena metafizika (grana filozofije koja raspravlja o onome što je iza i iznad svake realnosti i iskustva, uključujući apstraktne pojmove poput bića, znanja, identiteta, vremena i prostora). Da bismo o ovoj temi mogli da raspravljamo, poželjno je da krenemo od sledećeg pitanja: Šta je to stvarnost? Koncept stvarnosti se nalazi u samoj osnovi filozofije objektivizma. Iz objektivističke perspektive, realnost je objektivna, ona je jedna i celovita. Nezavisna je od osećanja, strahova i nada čovečanstva i pojedinaca. A je uvek A, i ne postoje „drugi” svetovi u kojima se nalazi neko idealno A, dostupno samo malom broju izuzetno nadarenih, niti se A menja u reakciji na ljude i njihove želje.
Ako postoji objektivna stvarnost, otkrivanje onoga što tu stvarnost čini nosi veliku važnost. Ne postoji „moja istina”, „tvoja istina”, „njihova istina” – postoji samo jedna, objektivna verzija istine.

Kako onda možemo da otkrijemo šta sadrži objektivna stvarnost? U ovome nam pomaže epistemologija (grana filozofije koja se bavi korenima, mogućnostima i dometima saznanja). U temelju objektivističke epistemologije nalazi se razum. On predstavlja najznačajniju ljudsku sposobnost koju koristimo da razumemo objektivnu stvarnost. Razum koristimo da „sredimo” i „sačuvamo” sve one podatke koje primimo putem naših čula. Objektivizam tvrdi da nam razum omogućava da najbolje razumemo stvarnost i igramo po njenim pravilima.

Šta nam onda ta objektivna stvarnost nalaže? Ovde na scenu stupa etika (grana filozofije koja se bavi moralnim principima). Prema objektivizmu, čovek poseduje razum i putem razuma sebi nameće racionalne ciljeve na sopstvenom putu ka pronalaženju sreće, cilja koji je očigledan kada čovek prihvati sopstveni racionalni interes (koji se nekada naziva i racionalni egoizam) kao vrednost koja se nalazi u samom centru njegovih etičkih shvatanja. Čovek ne sme da teži žrtvovanju sebe drugima, niti sme da traži od drugih da se za njega žrtvuju na ovom putu potrage za srećom.

Na kraju, tu je i politička dimenzija objektivizma. Ako pođemo od premise da objektivizam uzima da čovek, koristeći sopstveni razum, može da percipira realnost i na toj osnovi formira svoje racionalne ciljeve u sopstvenoj potrazi za srećom, pitanje o tome kakav politički sistem je neophodan da bi čovek mogao da procveta i ostvari svoj maksimum se samo postavlja. Ajn Rend je smatrala da je najbolji ekonomski i politički sistem laissez-faire kaptalizam (potpuno slobodno tržište) – sistem u kojem, po njenom mišljenju, nijedan čovek nije iznad ili ispod bilo kog drugog čoveka. U takvom sistemu, pojedinci se uključuju u dobrovoljnu trgovinu jedni s drugima na obostranu korist. Odbijanje korišćenja sile protiv drugih stoji u samom temelju ovakvog razmišljanja. U idealnom sistemu Ajn Rend, država bi i dalje postojala, ali bi to bila minimalna država čiji je jedini cilj zaštita prava pojedinaca. Ako država štiti pojedince i njihovu privatnu svojinu, slobodno tržište može (i treba) da preuzme ulogu glavnog oruđa najboljeg (i jedinog moralnog) sistema distribucije dobara unutar jednog društva. Da bi kapitalizam mogao da postoji, mora postojati i odvajanje ekonomije od države, slično odvajanju crkve i države.

Ajn Rend je smatrala da je od izuzetne važnosti da pojedinac postigne sopstvenu sreću u životu, kao i da „sebičnost” (na poseban način na koji ona definiše ovaj pojam) predstavlja vrlinu. Politička dimenzija objektivizma je definitivno najpoznatiji, kao i najkontroverzniji deo ove filozofije. Ukoliko, pak, želimo da razumem zašto Ajn Rend smatra laissez-faire kapitalizam ne samo najefikasnijim, već jedinim moralnim ekonomskim i političkim sistemom, izuzetno je bitno da poznajemo kompletan opseg filozofije objektivizma – njenu metafiziku, epistemologiju, etiku i politiku.

Zato smo ovde. Ukoliko te je ovaj izuzetno kratak uvod u fascinantnu filozofiju Ajn Rend zaintrigirao, gotovo definitivno si neko ko bi bio idealan kandidat ili kandidatkinja za izučavanje objektivizma na našim programima kao što je Džon Galt škola. Pripremi se da otkriješ sasvim novu perspektivu posmatranja sveta, perspektivu koja umesto pesimizma nudi nadu za ljudsko napredovanje i herojski potencijal svakog pojedinca da ostvari sebe i promeni svet.

„Da bi živeo, čovek mora da dela; da bi delao, mora da pravi izbore; da bi pravio izbore, mora da definiše svoj kodeks vrednosti; da bi definisao svoj kodeks vrednosti, mora da zna šta je i gde je – dakle mora da poznaje sopstvenu prirodu (uključujući oruđa saznanja) i prirodu univerzuma u kojem dela – potrebni su mu metafizika, epistemologija, etika, a to znači: filozofija. Od ove potrebe ne može se pobeći; čovekov jedini izbor u ovome jeste da li će filozofiju koja ga vodi izabrati njegov sopstveni um ili puka slučajnost.”
Romantičarski manifest, Ajn Rend