Izuzetnost je u eksploataciji neizuzetnog

Čemu danas možemo dodeliti epitet izuzetnosti? Čini se, kao da u poslednje vreme neprestano nailazimo na ,,jedno te isto’’, već viđeno, prilično ukalupljeno, prosečno ili pak društveno prihvaćeno kao natprosečno a opet, ne sasvim izuzetno.

Obimna konkurencija sa kojom se svakodnevno susrećemo, kao posledica savremenog doba, dovodi do toga da pojedinac neretko ne vrednuje dovoljno izuzetnost svog stvaralaštva jer je ,,svet’’ već navikao na ono ,,izglancano neizuzetno’’ , prihvativši ga kao ,,pravo’’ izuzetno. 

Ukoliko  odstupi od opštih mesta ili pokuša izaći iz predefinisanih obrazaca, pojedinac zasigurno neće toliko često naići na odobrenje, kao ni  potvrdu svog jedinstvenog dela-stvaralaštva. Verovatno se na ovaj način formira zamka u koju lako upadne i obeshrabrivši sebe, dalje obezvrednuje kvalitet svojih jedinstvenih ideja. Kao da je uvek potrebna potvrda nekog ,,drugog’’.

Istina je da je mnogo toga već viđeno i u enormno velikom broju eksploatisano. Takođe je tačno da nećemo preko noći, a možda i uopšte, postati drugi Nikola Tesla, Endi Vorhol, Stenli Kjubrik ili pak Šekspir. Međutim, isto tako je izvesno da svako od nas  poseduje jedinstven način kada je u pitanju stvaralaštvo. Prihvatanje sebe u potpunosti, prvi je korak ka autentičnosti koja nam dalje služi kao lični pečat koji će naše delo učiniti zaista izuzetnim. S toga bi se trebalo više   okrenuti sebi i svojim instinktima prilikom stvaranja. Negde u procesu, desilo se to da zaboravimo šta to zapravo znači biti čovek-tvorac. Biće koje poseduje stvaralačku moć u svojim rukama, raspolaže umnom produktivnošću i maštom koja ne poznaje granice. Zaboravili smo da se trud i te kako računa i na to koliko je isti primetan, bilo šta radili.

Izuzetnost stvaralaštva može da ,,zablista’’, samo onda kada negujemo autentične načine stvaranja i radimo na ostvarenju svojih punih potencijala. Tako ,,brusimo’’ svoje delo. Dakle, fokus ne bi trebalo da  bude na izuzetnosti, već na evidentnim razlikama koje nas čine posebnim. Svako od nas može da uradi nešto što niko drugi ne ume da ponovi. Važno je pratiti ono što nas istinski inspiriše i ne odustajati od svojih načina, uprkos otežavajućim faktorima koje vreme sa sobom donosi. Izazovi nas dodatno oblikuju a prevazilaženje istih, vodi ka ostvarenju ličnog uspeha.

Moralnost i put ka sreći; Pregled moralističke tradicije kod Aristotela i Ayn Rand

Ovaj rad ima za cilj da prikaže moralnost, da približi...

Postani najproduktivnija verzija sebe - 10 mantri objektivizma

Filozofija objektivizma pruža nam spektar mogućnosti na više polja: u...